1. Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

2. Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.

3. Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,

4. И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

5. И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

6. А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;

7. А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

8. А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.

9. Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

10. Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

11. Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.

12. А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?

13. И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.

14. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.

15. А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.

16. Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

17. А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

18. Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

19. И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.

20. Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.

21. Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

23. Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;

24. Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25. Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

26. А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

27. Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.

28. А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.

29. Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?

30. И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

32. Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.

33. Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

34. Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

35. Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?

36. Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.

37. И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

38. А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

39. Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

40. И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

41. Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.

42. Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

43. Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;

44. Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

45. Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.

46. Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

47. Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

48. Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.

49. И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

50. А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.

51. Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.

52. Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

53. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

56. А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.

57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.

58. Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.