1. И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него како с телеснима, као с малом децом у Христу.

2. Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

3. Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

4. Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?

5. Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?

6. Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

7. Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.

8. А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.

9. Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

10. По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.

11. Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.

12. Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва сено, сламу,

13. Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.

14. И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.

15. А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.

16. Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?

17. Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.

18. Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.

19. Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.

20. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.

21. Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.

22. Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;

23. А ви сте Христови, а Христос Божји.