1. А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

2. Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

3. Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

4. Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

7. Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

8. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

10. А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

11. Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

12. Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

13. Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

14. Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

15. А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

16. Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

17. Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

18. Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

19. Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

20. Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

21. Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

22. Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

23. А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.