1. Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

2. Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

3. И да се обучени, не голи нађемо!

4. Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

5. А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

6. Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

7. Јер по вери живимо, а не по гледању.

8. Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

9. Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

11. Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

12. Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

13. Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

14. Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

15. Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

16. Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

17. Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

18. Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

19. Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

20. Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

21. Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.