1. Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

2. Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

3. Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

4. Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

5. Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

6. Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

7. Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

8. А који су у телу не могу Богу угодити.

9. А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

10. А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

11. А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

12. Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

13. Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

14. Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

15. Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

16. Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

17. А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

18. Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

19. Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

20. Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

21. Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

22. Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

23. А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

24. Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

26. А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

27. А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

28. А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

29. Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

30. А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

31. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

32. Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

33. Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

34. Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

35. Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

36. За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

37. Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

38. Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

39. Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.