Не псуј Бога Србине!
Не псуј Бога! Он ти дао оца, мајку, сестру, брата твога!
Не псуј оца, мајку, брата, сестру! Да није њих путовао би сам кроз овоземаљски живот!
Не псуј никога и не псуј ништа! И ружно је и некултурно и велики је грех Србине мој!
Свети владика Николај Велимировић је с правом рекао, да се Срби имају највише стидети свога језика. Псовке, хуљења и вулгарности су код нас попримили страшне размере и потребно је реаговати. Родитељи често псују пред децом, а деца затим још у школском узрасту (или чак предшколском!) почињу псовати, јер мисле да тиме постају одрасли. Најгоре је то што Срби псују и скрнаве највеће светиње: мајку, хлеб, живот, Бога, итд. Овакав примитивизам није својствен нама и није аутентично српски, али се на жалост раширио и укоренио. Ми смо као народ склони томе, да све најгоре из других народа преузимамо, па тако и псовке. Псују у последње време све више и жене, желећи ваљда, на тај начин, да се покажу модерним и равноправним са мушкарцима. Приметно је и велико лицемерство и дволичност код многих, који на формалним састанцима, семинарима, јавним иступима итд, држе до културе и достојанства говора, али приватно и сами користе бројне вулгаризме. Ова настраност иде дотле, да се свето Српство често поистовећује са псовањем, па тако они који себе сматрају (великим) националистима то често потврђују и наглашавају сочним псовкама.
Потребно је уложити пуно рада и труда у процесу образовања и просвећивања како би се сузбио велики и ружни порок псовања (скрнављења). Морамо вратити одговорност за изговорену реч, за њену истинитост, мудрост и лепоту, а тиме ће и наши животи постати лепши и смисленији.
Најгора псовка је псовање Бога. Она је не само ружна, неморална и зла, већ је и богохуљење - велики грех. Уколико неко не верује у Бога нема никаквог смисла да га псује. Уколико верује у Бога, тим је псовање божанства још горе и неразумније. Бог се одређује у светом Јеванђељу као Реч. Бог нас је створио, Бог нас и цео свет држи у животу, Бог нас чува и воли, Бог нас спашава, а након смрти нас не заборавља, већ нас васкрсава. А како ми узвраћамо Њему? На најгори начин. Православна вера у Бога је цивилизовала Србе и одгајила нас је као што мајка гаји своје вољено дете. Како ми узвраћамо на то? Имамо ли захвалности? Псовањем Бога се показујемо бесловесним попут животиња. Псовањем Бога спремамо себи осуду за Дан Страшног Суда Христовог. Псовањем Бога кунемо своје потомке. Псовањем Бога се срамотимо пред другим Хришћанским народима. Псовањем се наноси тешка увреда верујућим људима, који Бога гледају као небеског оца. Зашто се народ који псује Бога чуди што доживљава поразе и несреће и што му је Бог окренуо леђа? Бога су псовали, пљували и понижавали они који су га разапели невиног на Крсту - зар желимо да се поистоветимо са њима? Не псуј Бога Србине!