1. Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:

2. Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.

3. Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,

4. Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.

5. И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,

6. А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

8. Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.

9. А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.

10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;

11. Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

12. Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

13. Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

14. Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15. А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;

16. Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

17. Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.

18. И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.

19. И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

20. И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;

21. Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.