1. Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,

2. И сва браћа која су са мном, црквама галатским:

3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,

4. Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,

5. Коме слава ва век века. Амин.

6. Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,

7. Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

8. Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!

9. Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!

10. Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

11. Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.

12. Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

13. Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

14. И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

15. А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

16. Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,

17. Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.

18. А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

19. Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.

20. А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.

21. А потом дођох у земље сирске и киликијске.

22. А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;

23. Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.

24. И слављаху Бога за мене.