1. И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

2. И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

3. И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

4. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

6. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

7. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

9. Ко има уши да чује нека чује.

10. И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

11. А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

14. И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

15. Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

16. А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

17. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

18. Ви пак чујте причу о сејачу:

19. Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

20. А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

21. Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

22. А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

23. А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

24. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

26. А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

28. А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

29. А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

31. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

32. Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

33. Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

34. Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

35. Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

36. Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

37. А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

38. А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

40. Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

41. Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

42. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

43. Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

44. Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

45. Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,

46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

47. Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

48. Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

49. Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.

50. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

51. Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.

52. А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.

53. И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

54. И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

55. Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?

57. И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.

58. И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.