1. И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.

2. И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

3. И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?

4. А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?

5. И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

6. Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.

7. Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?

8. Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

9. Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

10. Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.

11. А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.

12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

13. Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

14. А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.

15. И метнувши на њих руке отиде оданде.

16. И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?

17. А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.

18. Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;

19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.

20. Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

22. А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.

23. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

24. И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

25. А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?

26. А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

27. Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?

28. А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.

29. И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.

30. Али ће многи први бити последњи и последњи први.