1. Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2. Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

3. А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

4. Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;

6. Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

7. Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8. Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

9. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

10. И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

11. Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

12. Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

13. А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

14. Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15. А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

17. Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

18. А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

19. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

20. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

22. И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

23. А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

24. А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

25. А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

26. А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

27. А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

28. Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

29. И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

30. И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

31. Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

33. И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

34. И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

35. И заповеди народу да поседају по земљи.

36. И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

37. И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

38. А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

39. И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.