1. Тада Исус рече к народу и ученицима својим

2. Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

3. Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.

4. Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

5. А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.

6. И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,

7. И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!

8. А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.

9. И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.

10. Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11. А највећи између вас да вам буде слуга.

12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.

16. Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.

17. Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

18. И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

19. Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

20. Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

21. И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

22. И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

24. Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.

25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

26. Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.

27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

28. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

30. И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

31. Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

32. И ви допуните меру отаца својих.

33. Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?

34. Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,

35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.

36. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!

38. Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

39. Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.