1. Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.

2. Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим.

3. Потом дође ми опет реч Господња говорећи:

4. Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену.

5. И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.

6. А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.

7. И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта.

8. Тада ми дође реч Господња говорећи:

9. Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,

10. Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта.

11. Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.

12. Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина?

13. Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске.

14. И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем.

15. Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.

16. Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму.

17. Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.

18. Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.

19. Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство.

20. Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?

21. Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?

22. Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.

23. Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?

24. Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.

25. То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.

26. Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.

27. Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?