1. Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

2. Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.

3. Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

4. И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.

5. Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

6. За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.

7. Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.

8. Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.

9. За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

10. Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.

11. Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

12. Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.

13. А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.

14. Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

15. Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;

16. Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.

17. И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

18. Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.

19. Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

20. Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:

21. Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.

22. Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.

23. Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.

24. Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

25. Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

26. Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

27. Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.

28. Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

29. Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

30. Чудо и страхота бива у земљи.

31. Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?