1. Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!

2. Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом.

3. Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.

4. Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.

5. Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.

6. Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.

7. Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.

8. Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу.

9. Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима.

10. Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре.

11. Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.

12. И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.

13. Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.

14. Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска!

15. Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.

16. У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке.

17. Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући.

18. Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.

19. Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом.

20. У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.