1. Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

2. Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3. А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

4. И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

6. Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

7. А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

8. Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

9. А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

10. Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

12. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

14. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

15. Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

16. А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

17. И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

18. И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

19. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

20. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23. А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

24. А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

26. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27. А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

28. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

29. А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

30. Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

31. Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

32. Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

33. И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

34. И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

35. А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

36. А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

39. И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

40. И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

42. А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

43. И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.