1. Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

2. Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

3. А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

4. Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

5. Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

6. А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

7. Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

8. Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

9. Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

10. Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

11. Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

12. Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

13. Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14. Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

15. Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

16. Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

17. Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

18. Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

19. Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

20. Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.

21. У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

22. Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.

23. Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?

24. А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.

25. И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

26. Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

27. Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

28. Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

29. А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

30. Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

31. Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.

32. И духови пророчки покоравају се пророцима;

33. Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

34. Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

35. Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

36. Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?

37. Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.

38. Ако ли ко не разуме, нека не разуме.

39. Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

40. А све нека бива поштено и уредно.