1. И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

2. И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

4. И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

5. Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

6. Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

7. И уставши отиде дома.

8. А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

9. И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

11. И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

12. А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

13. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

17. Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

18. Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

19. И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

21. Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

22. А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

23. И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

24. Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

25. А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

26. И отиде глас овај по свој земљи оној.

27. А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

28. А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

29. Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

30. И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

31. А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

32. Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

33. И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

36. А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

37. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

38. Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.