1. Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

2. И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

4. У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

5. И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

6. А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

7. А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

8. А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

9. И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

10. И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11. А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

13. А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14. Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

15. И учинише тако, и посадише их све.

16. А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

18. И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

20. А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

21. А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

22. Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

23. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25. Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

26. Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

27. А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

28. А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29. И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

30. И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

31. Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

32. А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

33. И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34. А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35. И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

36. И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

37. А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

38. И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

39. И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40. И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

41. И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

42. А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

43. И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

44. Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

45. А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

46. А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

47. А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

48. И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49. А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

50. И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

51. А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

52. И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

53. И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

54. А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

55. А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

56. Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57. А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

58. И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

59. А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

60. А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61. А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

62. А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.