1. Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,

2. Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.

3. И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

4. Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,

5. И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,

6. Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.

7. Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

8. А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

9. Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.

10. Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.

11. Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;

12. Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.

13. Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,

14. Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

15. И тако трпећи дуго, доби обећање.

16. Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

17. Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:

18. Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,

19. Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,

20. Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.