1. Мојсијева, глава 26
1. Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.
2. И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.
3. Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.
4. И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,
5. Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.
7. А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.
8. И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.
9. И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.
10. А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.
11. И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.
12. И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
13. И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.
14. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
15. Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.
16. И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.
17. И Исак отиде, оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.
18. И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.
19. И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
20. Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
21. После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.
22. Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
23. И отиде оданде горе у Вирсавеју.
24. И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.
25. И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.
26. И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
27. А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?
28. А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;
29. Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
30. Тада их он угости; те једоше и пише.
31. А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
32. Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.
33. И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.
34. А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
35. И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.
 |
 |
 |
 |