1. Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

2. Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3. Исахар, Завулон и Венијамин,

4. Дан и Нефталим, Гад и Асир.

5. А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

6. А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

7. И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

8. Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

9. И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

10. Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

11. И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

12. Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

13. И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

14. И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

15. И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

16. И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

17. Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

18. А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

19. А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

20. И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

21. И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

22. Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.