1. А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.

2. Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.

3. А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.

4. А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.

5. Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.

6. И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:

7. Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.

8. А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.

9. Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.

10. И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.

11. Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.

12. И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.

13. А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.

14. И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?

15. И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?

16. Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.

17. А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.

18. Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.

19. И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.

20. И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.

21. Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.

22. И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?

23. Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.