1. Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе.

2. У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани,

3. А у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки.

4. И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој?

5. А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше.

6. Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну.

7. И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.

8. Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној.

9. Потом ми дође реч Господња говорећи:

10. Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног.

11. Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком.

12. И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу.

13. Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема.

14. И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој.

15. И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог.