1. Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

2. Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.

3. Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.

4. Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

5. Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.

6. Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

7. Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.

8. Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.

9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.

10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.

13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.

14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.

15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.

16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

17. Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.

18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.

19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.

20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.

21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.

23. Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.

24. Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.

25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.

26. Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.

27. Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.

28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.