1. Царевима, глава 3

 

1. А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.

1 Цар. 9:15

2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.

3 Мој. 17:3, 5 Мој. 12:2, 1 Цар. 22:43

3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.

5 Мој. 6:5, 5 Мој. 10:12, Псал. 31:23, Псал. 145:20, Мат. 22:37, Мар. 12:30, Лука 10:27, Рим. 8:21, 1 Кор. 8:3, 1 Јов. 5:3

4. Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.

1 Цар. 3:2, 1 Дн. 16:39, 2 Дн. 1:3

5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.

4 Мој. 12:6, 1 Цар. 9:2, 2 Дн. 1:7, Мат. 1:20, Мар. 6:22, Мар. 10:36, Јован 15:7

6. А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.

2 Дн. 1:8

7. И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.

4 Мој. 27:17, 5 Мој. 1:12, 1 Дн. 22:5, 1 Дн. 29:1, Јов 32:6, Проп. 10:16, Јер. 1:6

8. И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.

1 Мој. 13:16, 5 Мој. 7:6

9. Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?

2 Дн. 1:10, Псал. 72:1, Приче 2:3, Приче 3:13, Јевр. 5:14, Јаков 1:5

10. И би мило Господу што Соломун то заиска.

11. И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;

2 Дн. 1:11, Јер. 45:5, Јаков 4:3

12. Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.

1 Цар. 4:29, 1 Цар. 5:12, 1 Цар. 10:23, Приче 3:13, Проп. 1:16, 1 Јов. 5:14

13. А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.

1 Цар. 10:23, Нем. 13:26, Приче 3:16, Мат. 6:33, 1 Кор. 3:21, 2 Кор. 6:10, Ефес. 3:20

14. И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.

Псал. 91:16, Приче 3:2

15. Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.

1 Мој. 31:54, 1 Мој. 41:7, 1 Цар. 8:65, Јест. 1:3, Јер. 31:26, Дан. 5:1, Мар. 6:21

16. Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.

3 Мој. 19:29, 4 Мој. 27:2, 5 Мој. 23:17

17. И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

18. А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.

19. И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

20. Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.

21. А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.

22. Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.

23. А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24. И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

25. Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.

26. Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.

1 Мој. 43:30, Иса. 49:15, Јер. 31:20, Ос. 11:8

27. Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.

28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.

Језд. 7:25, Приче 16:10, Иса. 11:3, Дан. 1:17, Кол. 2:2

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga