1. Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

5. На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

6. Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

9. Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10. Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

11. Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

12. Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13. Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

14. Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

16. Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

17. Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

18. Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

19. Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.