2. Самуилова, глава 22
1. И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2. И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3. Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4. Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6. Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7. У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9. Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10. Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11. И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13. Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14. Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15. Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18. Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19. Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20. И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23. Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24. И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26. Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27. С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28. Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29. Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30. С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31. Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32. Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33. Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34. Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35. Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36. Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37. Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38. Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39. И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40. Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41. Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42. Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43. Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44. Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45. Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46. Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47. Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49. Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50. Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51. Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.