1. Љубићу Те, Господе, крепости моја,

2. Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!

3. Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

4. Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.

5. Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне

6. У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

7. Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.

8. Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.

9. Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.

10. Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.

11. Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.

12. Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.

13. Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

14. Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

15. И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.

16. Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

17. Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

18. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

19. Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.

20. Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

21. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,

22. Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

23. Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.

24. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.

25. Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,

26. С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

27. Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

28. Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.

29. С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

30. Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.

31. Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?

32. Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.

33. Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

34. Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.

35. Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.

36. Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

37. Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.

38. Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

39. Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

40. Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

41. Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.

42. Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.

43. Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.

44. По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

45. Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

46. Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,

47. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

48. Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!

49. Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,

50. Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.