2. Дневника, глава 33

 

1. Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму.

2 Цар. 21:1, 2 Цар. 21:16

2. А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.

3 Мој. 18:24, 2 Дн. 28:3

3. Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.

5 Мој. 4:19, 5 Мој. 16:21, 2 Цар. 18:4, 2 Дн. 31:1, 2 Дн. 33:19, Соф. 1:5

4. Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека.

5 Мој. 12:11, 1 Цар. 8:29, 2 Дн. 34:11

5. Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.

2 Дн. 4:9

6. И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га.

3 Мој. 18:21, 5 Мој. 18:10, 2 Дн. 21:6, 2 Дн. 28:3

7. И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека.

2 Цар. 21:7, Псал. 132:14

8. И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.

2 Сам. 7:10

9. Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.

Језек. 5:7

10. И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати.

Нем. 9:29

11. Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон.

5 Мој. 28:36, Јов 36:8, Псал. 107:10

12. И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих.

2 Мој. 10:3, 5 Мој. 4:30, 2 Дн. 32:26, 2 Дн. 33:18, Дан. 4:36, Лука 15:16, 1 Пет. 5:6

13. И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог.

1 Дн. 5:20, Језд. 8:23, Псал. 9:16, Плач 3:55, Дан. 4:25

14. А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним.

1 Цар. 1:33, 2 Дн. 27:3, Нем. 3:3

15. И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града.

16. Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом.

3 Мој. 7:12, 1 Цар. 18:30

17. Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом.

1 Цар. 22:43, 2 Дн. 15:17, 2 Дн. 32:12

18. А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим.

19. А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким.

20. И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов.

21. Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму.

22. И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им.

23. Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше.

Дан. 5:22

24. И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.

2 Цар. 21:23, 2 Дн. 24:25, 2 Дн. 25:27, Псал. 55:23

25. Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga