1. А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.

2. На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.

3. А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,

4. И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,

5. И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.

6. Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.

7. Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.

8. А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.

9. И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.

10. И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.

11. А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:

12. Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.

13. Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.

14. И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.

15. А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.

16. Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.

17. Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.

18. Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.

19. И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.

20. А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.

21. И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.

22. И рече Господ Мојсију говорећи:

23. Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.

24. Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;

25. Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.

26. Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.

27. Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.

28. Опет рече Господ Мојсију говорећи:

29. Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.

30. Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.

31. А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.

32. И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.

33. А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.

34. Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.

35. То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.

36. То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.

37. То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,

38. Што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.