1. Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

2. Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

3. Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

4. Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

5. И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

6. Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

17. А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

18. А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

19. И видимо да не могоше ући за неверство.