1. Опет ми дође реч Господња говорећи:

2. Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?

3. Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.

4. Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути.

5. Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,

6. На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,

7. И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева,

8. Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог,

9. По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ.

10. Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта,

11. А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио,

12. Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад,

13. Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.

14. Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,

15. Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио,

16. И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао,

17. Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети.

18. А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.

19. Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети.

20. Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.

21. Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути.

22. Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће.

23. Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив?

24. Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће.

25. Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи?

26. Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини.

27. А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.

28. Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути.

29. Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи?

30. Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.

31. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев.

32. Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.