Исаија, глава 64

 

1. О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,

2 Сам. 22:10, Псал. 144:5, Мих. 1:4

2. Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе.

Мих. 1:4

3. Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.

4. Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају.

Псал. 31:19, 1 Кор. 2:9, Кол. 1:26, 1 Тим. 3:16, Откр. 21:1

5. Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

Мал. 3:6, Дела 10:35

6. Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

3 Мој. 13:47, Филиб. 3:9

7. Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.

Ос. 7:7

8. Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.

Јер. 18:6, Јер. 32:27, Ефес. 2:10

9. Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ.

Језек. 29:16

10. Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош.

11. Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је.

2 Цар. 25:9, Псал. 74:7, Језек. 24:21

12. Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga