1. И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.

2. И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.

3. И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.

4. Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.

5. Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.

6. И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише.

7. И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон.

8. А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског.

9. И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

10. И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским.

11. А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски.

12. Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

13. И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.

14. И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше,

15. И клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски,

16. Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова;

17. Осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом.

18. Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара.

19. А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.

20. Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу.

21. А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

22. А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог.

23. А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.

24. И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро.

25. Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи.

26. Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

27. А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.

28. И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.

29. И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.

30. И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове.