1. И рече Господ Мојсију говорећи:

2. Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

3. Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.

4. Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,

5. Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

6. Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.

7. А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.

8. Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

9. Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.

10. Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.

11. А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.

12. Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.

13. А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.

14. А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.

15. Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

16. И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

17. Још рече Господ Мојсију говорећи:

18. Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

19. Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

20. На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

21. И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.

22. Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

23. А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.

24. Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.

25. И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

26. Још рече Господ Мојсију говорећи:

27. Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.

28. А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.

29. И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

30. Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

31. Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.

32. И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

33. Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.