1. И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

2. И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог.

3. И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

4. И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим.

5. И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека;

6. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.

7. И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија.

8. И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова;

9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

10. И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци.

11. И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион.

12. Једно зло прође, ево иду још два зла за овим.

13. И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом,

14. Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата.

15. И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи.

16. И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

17. И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор.

18. И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових.

19. Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.

20. И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити;

21. Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих.