1. Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

2. Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

3. Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.

4. Не гледајте сваки за своје, него и за других.

5. Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

6. Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

7. Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

8. Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

9. Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

10. Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

11. И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

12. Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.

13. Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

14. Све чините без вике и премишљања.

15. Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,

16. Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

17. Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

18. Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

19. А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

20. Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

21. Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.

22. А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

23. Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

24. А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

25. Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;

26. Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

27. Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

28. Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

29. Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;

30. Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.