1. Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

2. Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

3. О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

4. А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

5. Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

6. Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

7. Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

8. Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

9. Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

10. Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

11. Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

12. То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

13. Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

14. Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

15. Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

16. Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

17. Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

18. Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

19. Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

20. Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

21. Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

22. Кад се грађаху мудри, полудеше,

23. И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

25. Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

26. Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

27. Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

28. И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

29. Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

30. Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

31. Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

32. А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.