1. Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.

2. Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу.

3. Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца.

4. За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.

5. Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.

6. И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.

7. И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили?

8. Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море?

9. Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници.

10. И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута.

11. И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.

12. Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.

13. Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје.

14. Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.

15. Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.

16. Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше.

17. Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху.

18. Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.

19. Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?