Језекиљ, глава 9

 

1. Потом повика гласно, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртним у руци.

Псал. 103:20, Језек. 43:3

2. И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на север, сваки са својим оружјем смртним у руци, и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара бронзаног.

3 Мој. 16:4

3. А слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима беше, на праг од дома, и викну човека обученог у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.

4. И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега.

1 Мој. 4:15, Псал. 119:53, Језек. 6:11, Језек. 21:11

5. А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;

Језек. 43:3

6. Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старешина што беху пред домом.

Јер. 25:29, Лука 12:47, Откр. 9:4

7. И рече им: Оскврните дом, и напуните тремове побијених; идите. И изашавши стадоше убијати.

Језек. 6:7

8. А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гнев свој на Јерусалим?

4 Мој. 14:5, 5 Мој. 9:18, Ис.Н. 7:6, Језек. 4:13, Језек. 11:13

9. А Он ми рече: Безакоње дома Израиљевог и Јудиног превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.

2 Цар. 21:16, Псал. 10:11, Иса. 29:15

10. Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.

5 Мој. 32:41

11. И гле, човек обучени у платно, коме уз бедрицу беше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповедио.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga