1. И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.

2. И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.

3. И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.

4. К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;

5. И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.

6. И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.

7. Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

8. Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.

9. И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.

10. И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.