1. А Јов одговори и рече:

2. Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

3. Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

4. Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

5. Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

6. Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

7. Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

8. Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

9. Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

10. Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

11. Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

12. Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

13. Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

14. А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

15. Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

16. Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

17. Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

18. Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

19. Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

20. Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

21. Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

22. Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

23. Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

24. Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

25. Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

26. Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

27. Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

28. Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

29. Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

30. Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

31. Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

32. Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

33. Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

34. Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

35. Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.