Исус Навин, глава 11

 

1. А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском,

Ис.Н. 10:3, Ис.Н. 11:10, Ис.Н. 19:15, Псал. 2:1, Псал. 83:1, Псал. 83:8, Псал. 83:11

2. И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,

4 Мој. 34:11, Ис.Н. 12:3, Ис.Н. 17:11, 1 Цар. 4:11

3. Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

1 Мој. 31:49, Ис.Н. 13:11, Суд. 3:3, Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5, 1 Цар. 15:22

4. И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома.

1 Мој. 22:17, 1 Мој. 32:12, 1 Сам. 13:5

5. Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља.

6. А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем.

2 Сам. 8:4, Језек. 39:9

7. И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.

8. И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог.

9. И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем.

10. И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима.

11. И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.

12. И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи.

4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:2

13. Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус.

14. А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо.

15. Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију.

2 Мој. 34:11, 5 Мој. 7:2, Ис.Н. 1:7

16. И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.

Ис.Н. 10:41, Ис.Н. 12:8

17. Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.

5 Мој. 7:24, Ис.Н. 12:7

18. Дуго времена војева Исус на те цареве.

19. Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.

Ис.Н. 9:3, Ис.Н. 9:7

20. Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.

2 Мој. 4:21, 5 Мој. 20:16, Суд. 14:4, 1 Сам. 2:25, 1 Цар. 12:15, Рим. 9:18, Јаков 1:13

21. У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.

4 Мој. 13:23, 5 Мој. 1:28, Ис.Н. 15:13, Суд. 1:10

22. Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.

Ис.Н. 15:46, 1 Сам. 17:4

23. Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата.

4 Мој. 26:53, 4 Мој. 34:2, Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 21:44, Ис.Н. 23:1, Језек. 45:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga