ПОСЛАНИЦА ЈЕРЕМИЈИНА
1. Препис посланице коју је послао Јеремија заробљеницима одвођеним у Вавилон од цара Вавилонског, да им јави шта му је заповијеђено од Бога.
1. Ради гријеха, које сагријешисте пред Богом, бићете одведени у Вавилон заробљени од Навуходоносора, цара Вавилонског.
2. Ушавши, дакле, у Вавилон, бићете ондје много година и дуго времена, до седам покољења; а послије тога извешћу вас оданде с миром.* [*Јер 25, 12; 29, 10, 11, 14; Дан 9, 2.]
3. Сада, пак, видјећете у Вавилону богове сребрне и златне[1] и дрвене, на раменима ношене, који представљају страх за (многобожне) народе.
4. Пазите се, дакле, да не би и ви угледавши се, постали слични иноплеменицима, и страх вас обузео од њих;
5. Видјевши гомилу испред и иза њих како им се клања, реците у себи: Теби се треба поклањати, Владико!
6. Јер анђео мој је с вама, он је онај који тражи душе ваше.
7. Јер језик њихов је изрезбарен дрводјељом, а они позлаћени и посребрени, лажљиви су и не могу говорити.
8. И као дјевојци која воли украсе, узимају они злато и постављају вијенце на главе богова својих.* [*Дап 14, 13; Пс 113, 12.]
9. А бива да свештеници краду од богова својих злато и сребро и за себе употребљавају, уз то, дају од њих и блудницама у храму.
10. А украшавају њих као људе хаљинама – богове сребрне и златне и дрвене; ови опет се не спасавају од рђе и прљавштине.
11. Њима, одјевеним у хаљину порфирну, отиру лице њихово од храмовне прашине које има много по њима.
12. Има и скиптар (божанство) – као човјек судија земаљски, који онога који му сагријеши не може уништити.
13. А има и мач у десници и сјекиру, но самог себе од рата и разбојника неће избавити.
14. Отуда се препознају да нису богови; зато, не плашите их се.
15. Јер као што сасуд човјеков разбијен постаје бескористан, такви су и богови њихови кад буду постављени у идолиштима:
16. Очи њихове су пуне прашине од ногу кад улазе.
17. И као кад неко увриједи цара, што бивају затворене капије, док се тај одводи у смрт, идолишта њихова свештеници затварају вратима и бравама и завјесама, да их разбојници не би опљачкали.
18. Свјетиљке им зажижу, више него себи самима, од којих (богови) ниједну не могу видјети.
19. Они су као греда у идолишту, а за унутрашњост њихову кажу да бива нагризана, и док их гмизавци са земље глођу и хаљине њихове, они то не осјећају.
20. Поцрњела су им лица од дима из идолишта.
21. По тијелу њиховом и по глави скачу слијепи мишеви, ласте и друге птице, а такође и мачке.
22. Отуда ћете знати да они нису богови, зато их се не плашите.
23. Јер злато којим су обложени ради украса, ако га неко не очисти од рђе, неће засијати; па и кад су их лили, ни тада нису осјећали.
24. За велику цијену су купљени, па опет у њима нема духа.
25. Безноги, ношени су на раменима, показујући своју срамоту људима, те се стиде због тога и они који им служе, јер кад падну на земљу, сами не могу устати.* [*Пс 113, 15.]
26. И ако их неко постави усправно, не могу се сами собом покренути; и ако се нагну, не могу се усправити, него као мртвима дарове пред њих остављају.
27. Жртве које им се приносе, жреци злоупотребљавају; такође и жене њихове, од њих кувају, и не додјељују ни сироти ни убогу; жртава њихових се дотичу жене нечисте и крвоточиве.
28. Познавши, дакле, из овога да нису богови, не плашите их се.
29. Јер откуда да се назову богови, кад и жене жртвоприносе боговима сребрним и златним и дрвеним?
30. И у идолиштима њиховим жреци сједају, хаљина подераних, и главе и браде обријане; главе су им непокривене.* [*3 Мој 19, 27; 21, 5]
31. При том се деру вичући пред боговима својим, као што неки чине на гозбама за мртве.
32. Узимајући од хаљина њихових, жреци облаче своје жене и дјецу.
33. Било да од некога претрпе зло или добро, нису у стању да узврате; нити цара могу поставити ни скинути.
34. Тако исто, ни богатство ни бакрени новчић нису у стању да дају; ако им неко нешто у молитви обећавши то не даде, неће му тражити.
35. Од смрти човјека неће избавити, нити ће слабог од силника спасити.
36. Човјека слијепа видом неће обдарити; човјека у невољи неће избавити.
37. Удовици се неће смиловати, нити сирочету добро учинити.
38. Слични су камењу са горе богови дрвени и позлаћени и посребрени, а они који им служе биће посрамљени.
39. Како је онда могуће мислити или их називати боговима?
40. Уз то, и сами Халдејци их не поштују, који, кад виде некога да не може говорити, приносе га к Вилу, и траже да проговори, као да је он у стању осјећати!
41. И они не могу да схвате и да се оставе тога, јер су неосјетљиви.
42. А жене опасане ужадима, сједе на путевима кадећи са кором (маслиновом).
43. Када, пак, нека од њих привучена неким од пролазника, легне са њим, она прекоријева своју ближњу што се није и она удостојила тога и што јој се уже није претргло.
44. Све што им се догађа лажно је. Како је онда могуће мислити или називати их боговима?
45. Од дрводјеља и златоливаца су направљени; ништа друго не бивају осим оно што желе умјетници да буду.
46. И сами они који их праве, не постају дуговјечни. Како онда могу бити богови оно што су они створили?
47. Тиме оставише лажи и срамоту онима који ће доћи.
48. А кад дође на њих рат и зла, договарају се међу собом жреци гдје да се сакрију са њима.
49. Како је могуће не осјетити да нису богови они који ни саме себе не спасавају од рата нити од зала?
50. Јер то што је дрвено и позлаћено и посребрено, препознаће се после тога да је лажно. Свима народима и царевима јасно је да то нису богови, него дјела руку човјечијих, и да Бог никаквог удјела у њима нема.* [*5 Мој 32, 21.]
51. Коме, дакле, није знано да то нису богови?
52. Јер цара земљи неће поставити, нити ће људима кишу дати,
53. Ни на суду они неће пресудити, нити ће избавити онога коме се чини неправда, будући немоћни; они су као вране између неба и земље.
54. Јер кад падне на идолиште богова дрвених или позлаћених или посребрених огањ, њихови жреци ће побјећи и спасити се, а они ће као дебла у средини сагорјети.
55. Царевима и ратницима неће се супротставити.
56. Зато, како је могуће прихватити или мислити да су они богови?
57. Ни од лопова ни од разбојника неће се спасити богови дрвени и посребрени и позлаћени. Савладавши их, они скидају са њих злато и сребро и хаљине којим су обложени, па одлазе са добитком, тако сами себи неће помоћи.
58. Отуда, бољи је цар који показује своју мужевност или сасуд користан за кућу, којим ће се служити власник, неголи лажни богови; или врата у кући која штите оно што је у њој, неголи лажни богови; и дрвени стуб у царским дворима, неголи лажни богови.
59. Сунце, пак, и мјесец и звијезде, будући свијетли и послани на потребу, благопослушни су.
60. Тако је и муња, када заблиста, благовидна; на исти начин и вјетар дува по свој земљи,
61. И облаци кад им Бог заповиједи да иду по свој васељени, извршавају заповијеђено; огањ, пак, послан свише да сагори горе и дубраве, извршава наређено.
62. А све оно ни по облику ни по силама није овима слично.
63. Отуда, нити треба мислити нити називати њих да су богови будући да они нису моћни нити суд судити, нити добро чинити људима.
64. Знајући, дакле, да нису богови, не плашите се њих.
65. Јер нити ће цареве проклети, нити благословити.
66. Знамења народима на небу неће показати, нити ће засијати као сунце, нити ће свијетлити као мјесец.
67. Звијери су боље од њих; оне могу побјегавши под заклон, себи бити корисне.
68. Тако, ни на који начин није нам видљиво да су они богови; зато не плашите их се.
69. Јер као што у повртњаку страшило ништа не чува, такви су и богови њихови дрвени и позлаћени и посребрени.
70. Слично трновом жбуну у врту на који свакакве птице слијећу, а такође и мртвацу баченом у мрак, уподобљују се богови њихови дрвени и позлаћени и посребрени.
71. По порфири и по мрамору на њима убуђалим познаћете да нису богови, јер то ће на крају бити црвима изједено и биће срамота на земљи.
72. Боље је, зато, бити човјек праведан који нема идоле, јер ће бити далеко од срамоте.
НАПОМЕНЕ:
[1] У словенском преводу овдје стоји „и камене“. Vulgata и Septuaginta то немају. Прим. прев.