1. А ти наричи за кнезовима Израиљевим;

2. И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.

3. И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.

4. И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску.

5. А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића.

6. И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.

7. И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.

8. И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.

9. И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим.

10. Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде.

11. И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

12. Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре.

13. А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.

14. И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.