1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.

2. Потом дође њему реч Господња говорећи:

3. Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

4. И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.

5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6. И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

8. Тада дође њему реч Господња говорећи:

9. Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

12. А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.

13. А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.

14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;

16. Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

17. А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

18. И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

19. А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

20. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

21. И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.

22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.

23. А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

24. А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.