Судије, глава 8

 

1. А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.

Суд. 12:1, 2 Сам. 19:41, Приче 15:1

2. А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?

3. Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.

Суд. 7:24, Псал. 44:3, Приче 15:1, Рим. 12:3, Рим. 12:6

4. А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.

5. Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.

1 Мој. 33:17, Псал. 60:6

6. А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?

1 Сам. 25:11, 1 Цар. 20:11

7. А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.

8. И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.

1 Мој. 32:30

9. Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.

1 Цар. 22:27, Лука 12:45, 1 Сол. 5:2

10. А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.

Суд. 7:12

11. И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.

4 Мој. 32:35, Суд. 18:27, Приче 17:18, 1 Сол. 5:3

12. А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.

Псал. 83:11

13. И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.

14. И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.

15. Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?

16. И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.

17. И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.

1 Цар. 12:25

18. Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.

Суд. 4:6, Псал. 89:12

19. А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.

Рута 3:13

20. Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.

21. Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човек онаква му је и снага. И уставши Гедеон погуби Завеја и Салмана, и узе месечиће који беху о вратовима камила њихових.

Псал. 83:11

22. Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твог, јер си нас избавио из руке мадијанске.

23. А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.

1 Сам. 8:7, 1 Сам. 10:19, Псал. 10:16, Псал. 29:10, Псал. 89:18, Иса. 26:13, Иса. 33:22, Иса. 43:15, Ос. 13:10

24. Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци.

1 Мој. 16:10, 1 Мој. 25:13, 1 Мој. 37:25

25. И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плена свог.

26. И беше на меру златних гривана што изиска хиљаду и седам стотина сикала злата, осим месечића и ланчића и хаљина скерлетних, што ношаху цареви мадијански, и осим литарова, што беху око врата камила њихових.

27. И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у свом граду Офри; и онде сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његовом замка.

2 Мој. 23:33, 5 Мој. 7:16, Суд. 6:24, Суд. 17:5, Суд. 18:14, Суд. 18:17, Псал. 73:27, Псал. 106:39

28. Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевим, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за века Гедеоновог.

29. И отишавши Јеровал син Јоасов оста у својој кући.

30. И имаше Гедеон седамдесет синова, који изиђоше од бедара његових, јер имаше много жена.

Суд. 9:2, Суд. 9:5, Суд. 10:4

31. И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех.

Суд. 9:1

32. Потом умре Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца свог Авијезерита у Офри.

Суд. 6:24

33. И кад умре Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.

Суд. 2:19, Суд. 9:4

34. И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо.

Псал. 78:11, Псал. 78:42, Проп. 12:1

35. И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.

Суд. 9:16, Проп. 9:14

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga