1. Још рече Господ Мојсију говорећи:

2. Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

3. Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

4. А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

5. А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

6. А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

7. А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

8. А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

9. И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

10. Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

11. И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

12. И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.

13. Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

14. И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

15. А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

16. А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

17. И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

18. Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

19. А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

20. А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

21. И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

22. Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

23. А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

24. А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

25. Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

26. А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

27. А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

28. Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

29. А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

30. А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

31. А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

32. И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

33. И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

34. И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

35. И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

36. А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.