Псалам 140.
[ Псалам Давидов. ]
1. ГОСПОДЕ, Теби зовем, услиши ме. Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
2. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња.
3. Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих.
4. Не допусти срце моје у речи лукаве, да измишља изговоре за грехе, са људима који чине безакоња, и нећу се дружити са избранима њиховим.
5. Казниће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме; а уље грешника да не намасти главу моју; јер је још и молитва моја против воље њихове.
6. Расуше се низ камење моћници њихови; чуће речи моје, као угодне.
7. Као што се грумен земље просу по земљи, расуше се кости њихове до пакла.
8. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје; у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
9. Сачувај ме од мреже коју ми поставише, и од замки оних који чине безакоња.
10. Пашће у мрежу своју грешници, а ја остах сам, докле не прођох.